Centar za podsticanje razvoja deteta

  U priručniku „KAKO DA ZAUSTAVITE NEPOŽELJNA PONAŠANJA KOD DECE“ detaljno su opisane dve metode čiji su autori J. I. Clarke i T. Feigal. Time-In je metoda koja potiče od J.I. Clarke, a metoda empatije od T. Feigal. Za obe sam od autorki dobila licencu - dopuštenje da ih koristim u svom radu, i da druga stručna lica koja rade sa decom obučavam tim metodama.
       Pre nego što sam se odlučila da ih publikujem, obe metode sam dve godine uspešno primenjivala u radu sa decom koja su boravila u mom vrtiću .
 Uverena u njihovu dobrobit, napisala sam ovaj priručnik i po njemu koncipirala program „METODE ZA SPREČAVANJE NEPOŽELJNIH PONAŠANJA KOD DECE“ koji se u vidu seminara sprovodi sa stručnim licima koja rade u predškolskim ustanovama i osnovnim školama.

CENA KNJIGE IZNOSI 850 din

Program je akreditovan od strane Ministarstva prosvete Srbije i do ove godine ga je pohađalo preko 1000 stručnih lica koja rade sa decom od jaslenog do rano-školskog uzrasta.

Uverena u njihovu dobrobit, napisala sam ovaj priručnik i po njemu koncipirala program „METODE ZA SPREČAVANJE NEPOŽELJNIH PONAŠANJA KOD DECE“ koji se u vidu seminara sprovodi sa stručnim licima koja rade u predškolskim ustanovama i osnovnim školama. Program je akreditovan od strane Ministarstva prosvete Srbije i do ove godine ga je pohađalo preko 1000 stručnih lica koja rade sa decom od jaslenog do rano-školskog uzrasta.
       U priručniku su kombinovani izvorni tekstovi autora sa modifikacijama koje su nastale iz praktične primene ovih metoda u radu sa našom decom, a koje sam prikupljala od učesnika koji su pohađali moje seminare širom Srbije.

Odlomak iz knjige "Kako da zaustavite nepoželjna ponašanja kod dece"

I PRIMER:

              Kako je dan promicao, dvanaestogodišnji Ivan se ponašao sve nepristojnije. Tokom večere bio je čak i sarkastičan; kritikovao je sestre i stalno se žalio na hranu. Opomene roditelja nisu bile dovoljne, te je otac odlučio da se testira kako bi njegovo iznenadno PONAŠANJE uticalo na Ivana. Stoga je naglo ustao, uzeo Ivanov tanjir sa hranom i ostavio ga u frižider. Pošto se vratio svojoj večeri rekao je: „Ivane, znam da je dečacima tvog uzrasta svojstveno da kritikuju jedni druge, ali mi želimo da te podsetimo da to ne treba da radiš kod kuće. Možeš da završiš večeru kada počneš pristojno da se ponašaš“.
Lekcija uči: Poštuj pravila i vrednosti svoje porodice.

II PRIMER:

              Ljiljana (4. god), nosi ogrlicu koju je Sara prijavila da joj je nestala. Vaspitačica poziva Ljiljanu na stranu i pita:
„Ljiljana, kada neko uzme nešto tvoje bez pitanja, što bi taj ’neko’ trebalo da uradi?“
„Nisam ništa uzela“.
„Ljiljana nisi mi odgovorila na pitanje. Šta bi trebalo da uradi?“
„Ne znam“.
„Hoćeš da pozovemo i pitamo Zoru (drugu vaspitačicu)?“
„Ne“.
„Možeš li se onda sama prisetiti?“
„Da, treba da vratimo stvar vlasniku“.
„Tako je! Želiš li da ti pomognem da vratiš ogrlicu?“
„Ne, sama ću“.
Lekcija uči: Ne uzimaj ništa tuđe bez pitanja.

Ovaj šablon možete primeniti u svim situacijama u kojima primećujete da je dete nešto otuđilo. Postavite PITANJE: Šta treba da uradimo kada uzmemo neku stvar koja pripada nekom drugom?

III PRIMER:

       Svako dete bi na određenom uzrastu trebalo da prihvati činjenicu da nije „centar sveta“. Učiti dete strpljenju je jedan od načina na koji roditelji mogu da pomognu detetu da to razume i prihvati.
       Primer: Dvogodišnja Kristina jede keks dok mama i njena prijateljica razgovaraju. Kada joj je ponestalo omiljenih keksića, glasno je uzviknula kako bi zadobila majčinu pažnju.

Majka je mogla da kaže sledeće:

„Da li možeš da sačekaš malo?“
„ Prestani da vrištiš!“
„ Ako smesta ne prestaneš da vrištiš nećeš dobiti!“
„ Molim te, strpi se!“ – izrečeno kritičkim ili ironičnim tonom.
Napišite još nekoliko njenih mogućih reakcija:
______________________________________________
______________________________________________

       Majka se odlučila da primeni dve disciplinske mere u okviru Time – In metode: PAŽNJU i PONAŠANJE. Obratila se Kristini rečima: „Oh, vidim da si pojela sve keksiće. Doneću ti još“ (PAŽNJA). Nakon toga je krenula u kuhinju (PONAŠANJE). Kristina je opet vrisnula. Mama je potom ponovo usmerila PAŽNJU na njeno ponašanje i rekla joj: „Umesto što vrištiš, sačekaj“. Na ovaj način majka je jasno rekla maloj Kristini šta da uradi. Majka koja strpljivo ponavlja detetu ovu frazu naučiće dete da čeka.
Lekcija za odrasle: Recite maloj deci što treba da rade umesto da ih umirujete ili tražite njihovo dopuštenje da nešto uradite.

Poručite knjigu “Kako da zaustavite nepoželjna ponašanja kod dece”